Музички инструменти – историјат и развој

Музику не можемо да чујемо ако је неко не одсвира или отпева. Зато је важно упознати музичке инструменте.

Свако време има своје инструменте. Пратећи њихове промене у изгледу, ми данас сазнајемо како је кроз време напредовала њихова израда, од каквог материјала су прављени и како су се технички усавршавали. Све то имало је значајан утицај и на развој саме музике.
И данас људи користе различите ствари из природе на којима могу да производе мелодије и звукове. Такви природни инструменти, какви су на пример, трава, лист или декоративне тикве, данас су већ део фолклорне традиције, коју можемо пронаћи и у нашој земљи.

Развој инструмената је био у нераскидивој вези са развојем музике. У почетку инструметни су коришћени за комуникацију међу људима. Коришћени су и у магијским обредима, како би звуком обогатили призивање кише, добар улов, што боље напредовање усева и друго. Међутим, веома брзо човек је схватио да свирање музике може на леп начин да испуни и слободне тренутке. Тако су се јавили и први музичари који су својим свирањем на једноставим инструментима обогаћивали различите прославе.
Временом инструменти су се технички усавршавали, музика је постајала све лепша и
почела је да се развија и музичка уметност. Појавили су се и први композитори који су
компоновали дела за соло инструменте или за веће саставе, а потом и диригенти који су спремали оркестре за јавне наступе. Тако су инструменти, а са њима и музика, значајно мењали своју намену.

Данас се претпоставља да је први инструмент био људски глас!
Зато можемо рећи да је прва музика је потекла од викања, јер су људи на тај начин међусобно комуницирали.
Људи су се у првобитној друштвеној заједници довикивали, стварајући различите звукове, и одговарали на те звукове једни другима. Ослушкивали су и ехо сопственог гласа и имитирали га. У част успешног лова, на пример, они су певали, укључујући пљескање и лупање ногама, или су ударали рукама у друге делове тела. Зато данас и закључујемо да су први ударачки инструменти биле руке.

Када је човеку досадило да удара дланом о длан, он је рукама ударао о неки предмет, а затим предметом о предмет и тако је настао читав низ ударачких инструмената од дрвета или камена. Потом је преко камених или дрвених посуда затезао животињску кожу. Тако су настали први бубњеви.
Глас не само да је био први инструмент, већ је био и први дувачки инструмент, јер се за добијање гласа користи ваздух. Касније је човек од шупљег дрвета, трске и костију птица направио и прве свирале и приметио да њихов звук зависи од величине кости или дужине трске. Као дувачки инструмент служиле су и шкољке различитих величина. Дувачки инструменти коришћени су у лову, како би се сигнализирало где је плен, и у ратничке сврхе, за застрашивање непријатеља. 

Најстарији дувачки инструмент сачуван до данас јесте диђериду. Његово име на абориџинском језику значи „прастари глас земље”. Прави се од гране еукалиптуса коју су издубили термити. Овај инструмент је најчешће украшен цртежима.

Развојем дувачких инструмената дошли смо да тога да се данас дувачки инструменти деле на две групе.  Постоје дрвени дувачки инструменти (флаута, кларинет, обоа, фагот, саксофон...) и лимени дувачки инструменти (труба, тромбон, туба и хорна).

Први жичани инструмент био је ловачки лук. Одапињући стрелу ловац је чуо звук, а затим је свом луку додао неколико жица и резонантну кутију и тако направио неколико инструмената који нас данас подсећају на харфу или лиру.

Временом се група жичаних инструмената развијала и поделила у две групе. Тако су настали лаута, која је била претеча гитаре, потом гитара, разне врсте тамбурица и других инструмената. То су трзалачки инструменти. Другој групи припадају гудачки инструменти,.код којих се тон добија превлачењем гудала преко жица. То су виолина, виола, виолончело и контрабас

Примере једноставних ударачких, дувачких и жичаних инструмената данас на најједноставнији начин можете упознати кроз Орфовов инструментаријум. То је група инструмената прилагођених дечјим могућностима свирања. Њих је објединио немачки композитор Карл Орф, како би деци на једноставан начин омогућио да сами учествују у стварању и извођењу музике.

Карл Орф (Carl Orff) је немачки композитор. Рођен је 10.07.1895. године у Минхену, где је и преминуо 29.03.1982. године.

Један је од значајнијих композитора ХХ века. Бавио се педагошким радом, написао је књигу „Музика за децу“ намењену образовању, а у наставу је увео Орфов инструментаријум, сачињен од инструмената прилагођених деци.

Најпознатији по популарној сценској кантати „Кармина бурана”. То је први део триологије „Тријумф”, коју чине још и „Катули Кармина” и „Тријумф Афродите”.

Главни део овог инструментаријума чине удараљке. Међу њима су штапићи, звечке, триангл, прапорци, мали бубањ, чинеле, кастањете, тамбурин и други. Ови инструменти зову се удараљке са неодређеном висином тона, такозване ритмичке удараљке, јер им се висина тона не може одредити. Они се користе за ритам. У донекле измењеном облику проналазимо их и у симфонијском оркестру. Симфонијски оркестар јенајвећи организовани скуп извођача на различитим инструмнетима.

На следећој вези послушај како звуче појединачно инструменти симфонијског оркестра. 

https://www.thinglink.com/scene/374799720679211009

У Орфовом инструментаријуму налазе се и удараљке са одређеном висином тона, такозване мелодијске удараљке.

На њима можемо свирати мелодију. То су металофон, ксилофон и звончићи. Уз помоћ палица на њима се могу одсвирати једноставне мелодије.

У симфонијском оркестру данас се користи више различитих ударачких инструмената са одређеном висином тона. То су тимпани, звона, звончићи, вибрафон, челеста, ксилофон и други.

Последња група инструмента која се развила је група коју чине инструменти са диркама. То су клавир, оргуље, чембало, хармоника и разне варијанте електричних инструмената са диркама. 

А сада мало забаве. Поиграј се и истражи како звуче инструменти симфонијског оркестра. 

 https://www.classicsforkids.com/music/instruments_orchestra.php