ДРВЕНИ ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ
Дрвени дувачки инструменти су направљени од дрвета, са техником свирања заснованој на отварању и затварању рупица које се налазе на цеви. Иако сам назив ове групе дувачких инструмената јасно говори да су инструменти у овој групи направљени од дрвета, ипак неки инструменти из ове групе одступају од тога, па су делимично или потпуно, направљени од метала. То су флаута, пиколо, саксофон, бас-кларинет.
Начин на који се ваздух дува у цев није исти код свих инструмената, па их разликујемо на следећи начин:
- Дрвени дувачки инструменти са директним удувавањем ваздуха у цев
- Дрвени дувачки инструменти са писком са једноструким тршчаним језичком
- Дрвени дувачки инструменти са писком са двоструким тршчаним језичком
У првој групи се налазе ФЛАУТА и ПИКОЛО.
(Кликнути на слику за детаље о инструменту)
Писак са једним тршчаним језичком имају КЛАРИНЕТ, БАС-КЛАРИНЕТ и САКСОФОН.
(Кликнути на слику за детаље о инструменту)
Двоструки тршчани језичак имају ОБОА, ЕНГЛЕСКИ РОГ, ФАГОТ и КОНТРАФАГОТ.
(Кликнути на слику за детаље о инструменту)
Лимени дувачки инструменти
Лимени дувачки инструменти су добили назив по материјалу од којег су направљени. За њихову израду претежно се користи жути, танко пресован месингани лим, или у новије време метална легура, која се зове „ново сребро„.
Групу лимених дувачких инструмената чине труба, хорна (рог), тромбон (позауна) и туба.
Ова група инструмената има усник који који служи да се у цев дува ваздух,
а на другом крају је левкасти завршетак.
Сви лимени дувачки инструменти имају савијене цеви, јер би њихова дужина свирачима стварала много проблема.
Од напетости усана извођача и дужине ваздушног стуба који вибрира зависе боја и висина тона које инструмент производи. Звук ових инструмената је великог динамичког распона – од блиставог продорног и снажног до врло тихог.
ТРУБА
Труба је један од најстаријих инструмената, још из доба Тутанкамона
када су у Египту постојале сребрне и бронзане трубе које су коришћене као сигнал у ратне сврхе.
Труба даје највише тонове међу лименим дувачким инструментима.
Препознатљив изглед даје јој усник,
три вентила са горње стране цеви
и проширен левкасти завршетак инструмента.
Жељену висину и боју тона трубачи постижу коришћењем вентила,
али и напетошћу својих усана.
Истраживања су показала да за дување ваздуха у трубу свирач улаже изузетно велики физички напор. Тако да он мора да буде физички јак, да има здрава плућа и здраве зубе. Јер усник се наслања на усне, а усне на зубе.
Труба има продоран и светао тон па се често користи да представи свечану или борбену атмосферу.
У неким случајевима, ради промене звука инструмента, користи се купасти пригушивач – сордина који свирач ставља у левак.
Користи се углавном као оркестарски инструменат,
али може да се нађе и као и солистички и у џез музици.
Сваке године се традиционално одржава сабор трубача у Гучи ( чувени Драгачевски сабор ).
- ГУЧА НА МАПИ СРБИЈЕ
- СПОМЕНИК ТРУБАЧУ
