Удараљке са неодређеном висином тона

Група ударачких инструмената са неодређеном висином тона је најбројнија од свих инструмената, јер сваки предмет на коме је могуће произвести ритам може представљати једну врсту удараљки. Ови инструменти, осим што заједно чине ритам секцију оркестра, веома су важни и за постизање специјалних звучних ефеката. У ову групу инструмената спадају велики бубањ, мали бубањ, триангл, штапићи, маракас, чинеле, кастањете и тамбурин ( даире ). 

 

БУБАЊ 

 

ДАИРЕ 

 

ШТАПИЋИ 

 
 

 

МАРАКАС 

 

ТРИАНГЛ 

 

ЧИНЕЛЕ 

 
 

 

КАСТАЊЕТЕ 

 
 

ВЕЛИКИ БУБАЊ 

 

је састављен од ваљкастог рама, који може да буде од дрвета или метала, са чије се обе стране налази затегнута кожа. 

 

 

 
 

Звук се добија ударом маљице на чијем се врху налази лопта од филца. Поред учешћа у симфонијском и оперском оркестру, он је неопходан за подвлачење ритма. У оркестру забавне и џез музике користи се бубањ са педалом, да би руке извођача биле слободне за остале удараљке. 

  

 

МАЛИ БУБАЊ 

( ДОБОШ ) 

 

познатији још и као добош, по грађи је сличан као и велики бубањ, са тим што је његова димензија скоро упола мања и по дужини и по ободу. Инструменат се држи водоравно или мало искошено на сталку који се налази непосредно испред свирача или обешен преко рамена. 

 

Добош је неопходан инструмент у војним оркестрима. Има велику примену и у симфонијском и џез оркестру. За добијање звука користе се две дрвене маљице. Звук може да се мења, ако  се преко коже стави чоја. Звук тада постаје пригушен, тајанствен што изазива велики ефекат. 

Велику примену добош је имао у ратовимa, кад су добошари ишли испред војника дајући им ритам. 

 

ДАИРЕ 

 

( тамбурин ) се састоје од дрвеног рама који је са једне стране пресвучен кожом, а у самом раму је уграђено неколико пари металних тањирића. 

 

Звук се добија ударањем руке по кожи, дрмањем и превлачењем палца преко коже. 

Овај инструменат се, пре свега, везује за народну музику, али је и обавезан инструмент ритам секције великих оркестара. 

ШТАПИЋИ 

 

( клавес ) представљају два округла штапића, дебљине 1-2.5 cm и дужине 15-20 cm израђена од ружиног или другог веома јаког дрвета, који се ударају један о  други. Један дрвени штапић се држи у левој руци врховима прстију, док се други штапић држи десном руком и удара о први. 
 

 

Звук је јасан, богат и продоран. 

МАРАКАС 

 

је инструменат који се састоји од великих тврдих и шупљих воћних плодова који имају облик малих полулопти. Плодови су испуњени зрнима и учвршћени на краткој дрвеној дршци. У почетку су прво коришћене тикве, али временом су се употребљавали разни материјали као нпр. кожа, љуска од кокоса, пластике… 

 

 

 

 
 

 

 
 

Звук се добија тресењем инструмента на различите начине при чему се покрећу зрневља. Свирају се у паровима. 

 

Данас су маракаси популарни широм Латинске Америке. 

ТРИАНГЛ 

 

је у ствари челична шипка, савијена у облику троугла, а крајеви су му слободни ради слободнијег треперења. Звук је чист, висок и продоран, а добија се ударом челичне шипке. 

Примена му је у симфонијском оркестру. Звук је дуготрајан, па га извођач после удара хвата руком и тако се звук губи. 

ЧИНЕЛИ 

 

чине два бронзана или месингана тањира на чијој су средини учвршћени каишеви за држање. 

 

Њихова велика примена је у џез оркестру, а у војном и симфонијском оркестру звук се добија ударом једног тањира о други, при чему је звук врло јак, изразит и дуготрајан. 

 

КАСТАЊЕТЕ 

 

су инструменат којег чине две издубљене дрвене плочице у облику шкољке 

које се везују за прсте играча. Шкољке су подешене тако да се покретом шаке ритмично ударају једна о другу. 

 

На овај начин може се са лакоћом изводити најразноврснији ритмови. 

Кастањете се у оркестру употребљавају за подвлачење полетног ритма неке народне игре. Имају оштар звук. Кастањете су пореклом са истока, али су се у Шпанији и једном делу Италије одомаћиле ка фолклорни инструменат.