ZABAVNA MUZIKA

 

Zabavna muzika je vrsta muzike lakšeg sadržaja, jednostavne, dopadljive melodije i uprošćene harmonije. Jednostavnija i pevljivija od umetničke muzike, ona ne traži preveliku angažovanost, niti dodatno tumačenje. Ova muzika dobrog raspoloženja, koja moze da se sluša i uzgred kada želimo da se razonodimo ili igramo, postala je pristupačna velikom broju slušalaca. Ona je postala potreba svih, kojoj manje ili više poklanjamo pažnju.

Zabavna muzika nema vremensku trajnost umetničke muzike. Dela jednoga Baha, Mocarta, Betovena ili bilo kog drugog velikana slušaju se i posle sto ili dvesta godina sa istim žarom i poštovanjem. Dela zabavne muzike žive sa trenutnom publikom. Jedan hit zamenjuje sa drugim. Ako se neka popularna melodija iz proslosti i sačuva, ona više ima značaj za one koji su sa njom odrasli. Slušajući je posle mnogo godina, vraća nas u mladost, kao i stare slike sa požutelih stranica albuma. Muzika "nase mladosti" retko ostaje budućim pokolenjima. Pa ipak, za neke od njih, one najbolje, vezuje se novi mladi naraštaji. Takve melodije se zovu evergrin (uvek sveze).

Potreba velikog broja ljudi za "zabavljanjem uz muziku" opravdava i njeno postojanje. Uostalom, zabavna muzika je oduvek postojala. Području zabavne muzike pripadaju i Bahova Kantana o selu i Kantana o kafi, koje su se izvodile za vreme lajpciskih sajmova. Barokna svita ili kasnije Hajdnova i Mocartova divertimenta i serenade takođe imaju karakter "zabavnog". Od 19. veka, sa usponom građanske klase, zabavna muzika se izdvaja kao poseban vid muzike. Opereta (Johan Straus — sin, Zak Ofenbah), valceri, virtuozne varijacije za klavir na narodne melodije (Srpska nacionalna pesma K. Stankovica) i na popularne operske i operetske arije postaju oblici muzike za zabavu u doba romantizma.

U 20. veku produkcija gramofonskih ploca i kaseta, zatim radio, film i televizija omogućili su još veće širenje zabavne muzike

U prvoj polovini 20. veka, kao oblik zabavne muzike, javlja se šlager, popularna vokalna kompozicija sa jednostavnom instrumentalnom pratnjom. Prvi šlageri bili su popularne arije i pesme iz opereta izvođene van muzičke scene. Kasnije nastaju i originalne kompozicije koje svojom melodioznoscu i izrazenim ritmom osvajaju svet.

Zabavna muzika je poznata i kao popularna muzika. Pristupačna je za širi auditorijum jer je pevljiva i zgodna za igranje. Zabavna muzika nije nestala sa scene. Ona i dalje postoji ali u novijem modifikovanom obliku. 

Zabavna muzika u Srbiji

Zabavna muzika u Srbiji postojala je pre Drugog svetskog rata. Poznato je da je krajem dvadesetih godina u Beogradu gostovala čuvena Džozefina Beker, pa se može zaključiti da je u to vreme u Srbiji već bilo veoma mnogo distribuiranih gramofonskih ploča sa ovom vrstom muzike, i stilski srodnih pravaca (džeza, na primer). Na prostoru bivše Jugoslavije, zabavna muzika bila je široko zastupljena u Hrvatskoj, gde se javlja jedan od prvih kantautora - Vlaho Paljetak, a zatim i pevači kao što su Andrija Konc i Ivo Robić. U Srbiji, u to vreme, paralelno su egzistirale romanse, havajske i starogradske pesme, ali i narodna muzika, koje su izvodili između ostalih Edo Ljubić, Fulgencije Vucemilović, Milan Timotić, Olga Jančevecka i mnogi drugi sada potpuno zaboravljeni izvođači. Sa druge strane Mijat Mijatović, Sofka Nikolić, Bora Janjić - Šapčanin bili su gotovo isključivo naklonjeni interpretaciji narodnih pesama, sevdalinki, gradskih i varoških pesama, ali su ponekad pevali i zabavnu muziku (Bora Janjić - Šapčanin tako je snimio ploču sa domaćom obradom mađarskog šlagera „Tužna je nedelja“ iako je on gotovo ekskluzivno čitavu svoju pevačku i instrumentalnu aktivnost vezao za izvođenje sevdalinki i stilski srodnih pesama).

Među prvim nama poznatim srpskim pevačima zabavne muzike, bio je Vojin Popović, koji se pojavljuje još za vreme rata sa pesmom „Ne brini majčice mila“, mada originalno izvođenje ove pesme nije pronađeno ni na jednom sačuvanom nosaču zvuka.

Za domaću zabavnu muziku veoma su značajni festivali na kojima se izvodila. Većina festivala odigravala se van Srbije, u gradovima kao što su Opatija (zvanični radijski festival, kasnije služio za izbor domaćeg takmičara za Pesmu Evrovizije), Zagreb, Split, Sarajevo (Vaš šlager sezone). U Srbiji (Beogradu) održavani su festivali Beogradsko proleće i kasnije osamdesetih godina 20. veka MESAM (Međunarodni Sajam Muzike). Od 1967 do 1972 održava se i veliki jugoslovenski festival Pesma leta, u kome je karavan pevača obilazio, sa istim repertoarom, jugoslovenske gradove, a pobednik festivala određivan je glasovima publike. Prva tri pobednika ovog festivala bili su Lola Novaković, Đorđe Marjanović i Radmila Karaklajić.

U Srbiji, u najnovije doba, zabavna muzika ima primesa tzv. folk muzike kao i nekih žanrova popularne muzike, najčešće popa i densa, ali nekad i elektronske muzike i hip-hopa.