ГУДАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

 



Симфонијски оркестар чини велики број инструмената, који се деле по групама. Те групе одређене су према грађи и начину добијања тонова.

Најбројнији су инструменти са жицама. Они се деле на гудачке и трзалачке инструменте.

Код гудачких инструмената тон се добија превлачењем гудала преко жица. То су виолина, виола, виолончело и контрабас.

Код трзалачких инструмената тон се добија трзањем прстом. То су харфа, гитара, тамбура, мандолина, лаута, цитра, балалајка и други.

ГУДАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ



Код гудачких инструмената тон се добија превлачењем гудала преко жица.  Тој групи припадају виолина, виола, виолончело и контрабас. Осим тога што су део симфонијског оркестра, они се користе и као солистички инструменти, а образују и различите камерне саставе, од којих је најчешћи гудачки квартет, који чине две виолине, виола и виолончело.



Постоји и оркестар који сачињавају само гудачки инструменти и он се назива гудачки оркестар. Он се састоји само од гудачких инструмената. Они су груписани у деонице прве виолине, друге виолине, виоле, виолончела и контрабаса.



 

ВИОЛИНА  



            Виолина је сигурно најпознатији инструмент. Веома је нежна, али има богат и моћан звук који се добија различитим свирачким техникама. Подједнако је заступљена у солистичкој, оркестарској и камерној музици. Оснивањем симфонијских оркестара и гудачких квартета виолине су преузеле водећу улогу у уметничкој музици.

            Немогуће је издвојити само неколико композитора значајних за стварање виолинске литературе. Избор није нимало једноставан, али треба запамтити нека од следећих имена: Николо Паганини, Ђузепе Тартини, Јохан Себастијан Бах, Хенрик Вјењавски, Пабло де Сарасате, Волфганг Амадеус Моцарт, Феликс Менделсон.

            Италијански композитор Николо Паганини уздигао је свирање виолине до савршенства. Он је данас много познатији по својим комадима за виолину него као виолиниста. Многе теме његових дела за тај инструмент послужиле су као инспирација другим композиторима.

 


ДЕЛОВИ ВИОЛИНЕ

Гудало служи за прављење тона на виолини. Његови главни делови су: штап и струне. Штап се израђује од специјалне врсте ружиног дрвета која потиче из Бразила. Струне се праве од око 150  прерађених коњских длака.

 




Виолина се састоји из 18 делова, а најзначајнији су: глава, кутија (резонатор, тело виолине), врат, хватник, четири чивије, пуж, мостић (кобилица), кордар, жице, звучни отвор у облику слова  и подбрадак.




Виолина је данашњи облик добила средином 16. века и заједно са осталим гудачким инструментима развијала се током наредних двеста година.

Први концертни уметник коме је припала част да прими Нобелову награду за мир  био је изванредни музички педагог и виолиниста Јехуди Мењухин. Он је ту награду добио 1979. с образложењем да је „један од амбасадора музичке културе који је својом виолином и концертима на шест континената допринео мирољубивом зближавању народа и раса”.

Наши најпознатији виолинисти су Јован КолунџијаСтефан Миленковић, Немања Радуловић, Ксенија Милошевић, Тијана Милошевић и други.



За прављење виолине потребно је много више од самог техничког умећа обраде дрвета. Добра виолина зависи од дрвета и лака којим је премазана. Најчувенији градитељи живели су у Италији у граду Кремони. Они потичу из породица Амати, Страдивари и Гварнери. На њиховим инструментима свира се и данас и веома су скупоцени!

 

ВИОЛА

 



            Виола је инструмент који је нешто већи од виолине и има дубљи тон. Мање је виртуозна од виолине, а боја тона јој је тамнија. То је претежно оркестарски и камерни инструмент, тако да постоји мали број дела која су писана за соло виолу.

 


            У музичкој литератури постоје и концертантна дела која су писана за соло виолину и оркестар. Волфганг Амадеус Моцарт компоновао је Концертну симфонију за виолу и виолину, а Хектор Берлиоз симфонију Харолд у Италији, у којој је виола солистички инструмент.

Виола је настала од инструмента који се звао виола да брачо.



            Виола је мање виртуозна од виолине и да има тамнији и дубљи тон. Постоји још једна разлика између та два инструмента, а то је нотација. Код виоле се ноте записују у алт кључу, док се за виолину пишу у виолинском. Aлт кључ омогућава да се запишу тонови нижег регистра виоле, које није могуће записати у виолинском кључу.

 

ВИОЛОНЧЕЛО

             

            Виолончело је инструмент који је знатно већи од виолине и виоле. Због такве величине, његове жице су дебље, тако да се штимује у нижем регистру. Има велики тонски опсег, звук пријатне боје и велике техничке могућности. Уз виолину, виолончело је најзначајнији инструмент оркестарског, камерног и солистичког музицирања. 



Виолончело има ножицу којим се ослања на под. 

Соло литература за виолончело је разноврсна, а посебно се истичу концерти за тај инструмент.

Дела за виолончело пишу се у бас кључу, понекад у тенор кључу, а за највише тонове користи се виолински кључ!

Виолончело је настало од старог инструмента који се зове виола да гамба. Најстарији примерци израђени су у 16. веку у породици градитеља Амати.


Једна од најлепших композиција за виолончело јесте „Лабуд из Карневала животиња Камија Сен Санса.

 


КОНТРАБАС

            Контрабас представља бас гудачке групе инструмената. Углавном је намењен за оркестарско извођење, али постоји и малобројна соло литература. Тај инструмент најмање је виртуозан од свих гудачких инструмената. Уметници на контрабасу често изводе и транскрипције веома вредних дела написаних за друге инструменте.

 


Контрабас има ножицу којом се ослања на под. Она је знатно мања од оне коју користи виолончело.

Осим у симфонијским оркестрима, контрабас се често јавља и у џез саставима.

Претеча дањашњег контрабаса зове се виолоне. И тај инструмент био је масиван као и његов млађи рођак!

За разлику од других гудачких инструмената који увек имају четири жице, неки контрабаси имају пет жица! Они се користе за одређене композиције, и то за свирање у оркестру. Пета жица даје најдубље тонове и њена улога је да прошири звучни опсег инструмента наниже.

Данас постоје и електричне верзије гудачких инструмената. Оне се користе у музици популарних жанрова јер су лакше од оригиналних инструмената.



Нема коментара:

Постави коментар