Класицизам

Класицизам је уметнички правац који је настао у Француској на краљевском двору краља Луја XIV, одакле се проширио по целој Европи у оквиру свих уметности.

Интересантно је да реч класика означава не само музичку епоху већ и неке стандардне вредности свакодневног живота.

У почетку су у њему биле препознатљиве карактеристике барока, али се веома брзо осамосталио  захваљујући епохи која је дошла између барока и класике, а звала се рококо.

Пун израз класицизам је добио у 18. веку, после Француске револуције, јер је целокупна грчка и римска уметност постала идеал уметности буржоазије.

Класицизам је једноставнији од барока и рококоа и тежи ка умерености и једноставности.

Класицизам је музички правац који називамо и класични стил. У музици је обележио другу половину 18. и прве године 19. века.

Музички облици класицизма

Музички облици класицизма деле се у два жанра: инструментални (симфонија, концерт, камерна и солистичка музика) и вокално-инструментални (опера, црквена музика).

Симфонија, гудачки квартет, солистички концерт и соната имају заједничке особине: сви су циклични облици, што значи да су сачињени од три или четири става, од којих је први најчешће писан у сонатном облику.

Симфонија је, како јој реч каже, писана за симфонијски оркестар. Обично има четири става, брзи-лагани-менует (скерцо)-брзи, а понекад и три: брзи-лагани-брзи (као и соната!).

Волфганг Амадеус Моцарт Симфонија бр. 40, први став

Гудачки квартет је термин који има двојако значење: према првом, означава камерни ансамбл* који се састоји од две виолине, виоле и контрабаса; према другом, то је назив за бројна дела која су писана за овај састав.

Havana - Camila Cabello - Stringspace String Quartet cover

Творац гудачког квартета је био Јозеф Хајдн, који је написао више од 80 гудачких квартета!

*Италијанска реч camera значи соба. Kамерно музицирање у буквалном преводу значи собно музицирање.

Солистички концерт је писан за соло инструмент уз пратњу оркестра. Име му потиче од италијанске речи concerto, која значи концерт или извођење уживо. Дакле, у буквалном преводу солистички концерт значи: солистичко извођење уживо! По правилу, концерт има три става: брзи-лагани-брзи.

Beethoven - 5th Piano Concerto 'Emperor' (Zimerman, Bernstein, Wiener Philharmoniker)

Соната је композиција чије је име настало од италијанске речи sonare, која значи свирати! Дела у облику сонате најчешће су писана за соло клавир или било који инструмент уз пратњу клавира. Састављена је од три или четири става, чији је распоред као и код симфоније!

Mozart Piano Sonata No 16 C major K 545 Barenboim

Опера је музичко-сценско дело које се даље развија у доба класицизма. Поред постојеће озбиљне опере, развија се и тип комичне опере, коју зовемо буфо опера.

Mozart : Don Giovanni

 Најзначајнији представници су Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен. Они су радили у Бечу и зато их називамо бечким класичарима. Хајдн и Моцарт били су изразити представници овог правца, док је Бетовен наговестио и стилске одлике новог правца – романтизма.

Јозеф Хајдн (1732–1809)

Хајдн је најзначајнији представник епохе класицизма. Његов најплоднији стваралачки период био је за време службе на двору мађарског грофа Естерхазија, код кога је радио као дворски композитор и диригент дворског оркестра. То му је омогућило да потпуно развије свој уметнички стил и да већ тада утиче на много млађег Моцарта. Хајдн је претежно композитор инструменталне музике. Називали су га оцем симфоније и гудачких квартета. Није ни чудно кад је написао више од 100 симфонија и више од 80 гудачких квартета! Поред тога, компоновао је бројне концерте, 52 клавирске сонате, бројна дела за виолину и два велика ораторијума, Стварање света и Годишња доба. 

Јозеф Хајдн Симфонија бр. 7, 3. став, „Менует“

Јозеф Хајдн Гудачки квартет опус 76, бр. 1

Волфганг Амадеус Моцарт (1756–1791)

Моцарт је, поред Хајдна, најтипичнији представник епохе класицизма. Имао је само три године када је почео да се бави музиком, а први инструмент који је свирао био је чембало. Са пет година постао је познати чембалиста широм Европе и тада је написао прву композицију.

Писао је лако и брзо. Написао је многа дела, а посебно је волео оперу, због које је неко време боравио у Италији. Прву је написао када је имао само 13 година. Највећи део живота провео је у Бечу, где је упознао и Хајдна, с којим је сарађивао. Умро је млад, у 36. години. Сахрањен је у заједничкој гробници с бескућницима и сиромасима. Иза њега је остало око 600 дела различитих жанрова: симфоније, сонате за разне инструменте (највише за клавир и виолину), бројне концерте, камерну музику за различите камерне саставе, опере, мисе, а на самом крају живота написао је Реквијем, који није завршио, јер га је смрт у томе омела. За ово дело оставио је само скице, на основу којих је то касније учинио један његов ученик. 

Волфганг Амадеус Моцарт Бастијен и Бастијена

Волфганг Амадеус Моцарт Мала ноћна музика, 1. став

Волфганг Амадеус Моцарт Реквијем, „Lacrimosa“

Лудвиг ван Бетовен (1770–1827)

Бетовен је, заједно са Хајдном и Моцартом, великан епохе музичког класицизма. Изузетно је ценио Баха и свог савременика Хајдна, а посебно се дивио Моцартовом таленту. Имао је свега 28 година када је почео да губи слух, али му то није сметало. Наставио је да ради, тако да је нека од највећих дела написао тотално глув! Написао је велики број дела, међу којима се издвајају девет симфонија, сонате за клавир, сонате за виолину, гудачки квартети и клавирски концерти. Написао је чак и једну оперу – Фиделио, а чувена је и његова Миса солемнис (Миса сунцу). 

Лудвиг ван Бетовен Девета симфонија – Ода радости

Лудвиг ван Бетовен Соната за клавир бр. 21, опус 53, C-dur, („Валдштајн“)